СКУД ВИДОВДАН: Српско културно-умјетничко друштво Видовдан својим чланком успоставило пријатељску сарадњу са “Нашим гласом”

СКУД ВИДОВДАН: Српско културно-умјетничко друштво Видовдан својим чланком успоставило пријатељску сарадњу са “Нашим гласом”

У Љубљани 2004 године је основано културно уметничко друштво под именом  СКУД ВИДОВДАН. Како каже дугогодишња председница друштва Слађана Чевриз, друштво је добило име по хришћанском празнику званом Видовдан, јер смо желели да буде повезано са нечим што је снажно везано за нас као народ. А наша садашња председница Зорица Латиновић се труди, да друштво функционише и даље, те преноси своје знање и искуство које је добила током свих ових година одкад постојимо на чланове. Наравно без чланова Извршног одбора, без уметничких руководиоца група и свих чланова укључених у друштво, не би било видљивог напредка. Тренутно бројимо 180 чланова и трудимо се, да се наша породица и даље увећава.

Свим друштвима у дијаспори је стало до тога, да се наша српска реч не заборавља, да упознајемо кроз игру и песму наше крајеве, да не заборавимо шта су нам наши преци оставили у аманет.

Да у данашње време знамо толико о песми и игри, можемо бити захвални пре свега сестрама Даници и Љубици Јанковић. Оне су свој живот посветиле музици. Где год су ишле све су вредно записивале, сваку игру, песму, обичај. Њихово али и богатство свих нас захваљујући њима, остало је записано у осам књига под називом „Народне игре“.

А шта нама значи фолклор?

У фолклору се године не броје, јер није важно да ли си стар 5 или 75 година. Важно је шта ти срце каже. Једном када почнеш играти, кад се почнеш дружити са другим људима који су истог мишљења, не можеш тако лако изаћи из тога. Једноставно ти се деси љубав. Љубав према сваком одиграном кораку, љубав према свакој испеваној песми, љубав према сваком делу ношње које обучеш. Већина људи који не знају шта је песма, игра, традиција, српска реч, то не разуме. Многи кажу: само сељаци играју фолклор, како сте то обучени, какве то сељачке песме певате? А ми им одговарамо: већини од вас је  вероватно и ваш деда, прадеда или чукундеда био сељак. Поштено је радио на њиви и на тај начин прехрањивао породицу. Вероватно су се и ваши преци тако облачили, чак су сами шили и плели све што су носили на себи. Вероватно су и они певали те песме. Слободно наставите и даље да причате, да смо сељаци. Јесмо, и поносни смо на то! Поносни што ће и наша деца чувати све то од заборава! Поносни што ћемо ми бити ти који ће им на тај начин приказати ту неизмерну љубав према традицији! А шта ћете ви оставити иза себе? Ми се поносно обучемо у ношњу, поносно заиграмо и запевамо колико нас глас и ноге служе, поносно изађемо на бину и тамо оставимо део себе! И на крају вам поручујемо: радије смо богати сељаци у срцу и души, него такозвана господа без свега овога! Фолклор је за нас игра, песма, дружење, бескрајна љубав: ФОЛКЛОР ЈЕ ЖИВОТ!

За сада би ово било све за наше прво јављање. Захваљујемо КД Брдо из Крања на указаном поверењу и желимо успешан рад новом интернетном часопису „Наш глас“. Нека се глас свих нас, далеко чује!

Драгица     Крстичић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.