РЕПОРТАЖА: Срби из Словеније посјетили фрушкогорске манастире

РЕПОРТАЖА: Срби из Словеније посјетили фрушкогорске манастире

Српско културно друштво Сава из Храстника је организовало поклоничко путовање и посјету Фрушкогорским манастирима. Члановима друштва су се придружили верници из Засавја, Велења и Севнице. 

Одлазак је био из Храстника у четвртак, 03.10.2019 у 23.часа. Путовање је било у прелепом расположењу, тако да није било спавања. Све је текло по плану, није било чекања и заплета на границама.

У петак ујутру, као што смо и планирали допутвали смо тачно у 6 сати и 30 минута у Врдник. Одмах по доласку смо се упутили у енски манастир Врдник, познат и као Мала Раваница, један је од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Манастир Раваница у Врднику је надалеко чувен по Видовданском сабору који се сваке године у њему одржава 28. јуна, у знак сјећања на Косовски бој у коме је, поред осталих страдао и српски кнез Лазар Хребељановић, чије су се свете мошти својевремено налазиле у овом манастиру. Манастир се први пут помиње у турским списима током 16. века, али као посед који није могао да обезбеди давање, па се зато сматра да је манастир Врдник у то доба запустео.

Крајем 17. века, тачније 1697.године, бежећи из Сент Андреје према Срему у фрушкогорски манастир Врдник долазе монаси, који су предходно побегли из манастира Раваница код Ћуприје, а са собом дносе и мошти Светог кнеза Лазара.

Монаси обнављају Светињу, а манастир Врдник добија и назив Раваница, по којем га и данас знају. Видели смо главну манастирску цркву која је сазидана у почетку 19. века, у периоду између 1801. и 1810. године. У цркву је том приликом сазидан и четвероспратни звоник, а 1811. године када је и црква освећена, на празник Видовдан су пренете мошти Светог кнеза Лазара у нову цркву.

 Ова фрушкогорска Светиња и данас чува кивот у коме су се налазе Свете мошти, као и ребро Светог кнеза Лазара. Поред тога, у манастиру се чувају и мошти Свете Великомученице Анастасије, које потичу из 3. века, као и бројне светиње са Христовог гроба. Манастирски комплекс уз главну цркву посвећену Вазнесењу Господњем чине и две капеле као и конаци. У северном крилу конака се налази капела посвећена Светом Сави, док се на извору налази капела посвећена Светом цару Констатину и царици Јелени. Сви смо били  задивљени над овом Светињом. Наставили смо наше поклоничко путовање према велики Светињи манстиру Јазак.

Јазак је женски манастир, припада Епархији сремској Српске православне цркве. Изграђен је 1736. године. Позициониран на завршетку мале котлине, између два пропланка на јужној падини Фрушке горе. По предању подигао га је деспот Јован Бранковић крајем XV века.

Током Велике сеобе Срба мошти Уроша Нејаког пренете су из Неродмиља у стари Јазак. Захваљујући овом чину, манастир је почео да ужива велики углед, што је допринело и грађењу и новог и већег манастира у XVIII веку и то га чини »најмлађим« на Фрушкој гори. Посвећен је Светој Тројици. Барок и благи утицаји  исламске архитектуре на фасади су учинили овај манастир својеврсним на Фрушкој гори. Брез даха нас је оставио богати иконостас.

Више пута су мошти цара Уроша премештане из Јазка, да би 2001 .године биле поново враћене. Ту је и део моштију Свете Анастасије Римљанке. У дворишту манастира се налази извор који је посвећен истоименој светици.

Ми смо наставили наше поклоничко путовање до манастира Велика Ремета. По предању, основао га је краљ Драгутин, када је у лову пао са коња и остао трајно хром предао власт свом брату Милутину. Манастир Велика Ремета је један најстаријих од 16 фрушкогорских манастира. Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налази и две капеле: Светог Јована Крститеља из 18. века и Успења Пресвете Богородице из 1970.  Барокни звоник са  капелом посвећен је рођењу светог Јована ПРЕТЕЧЕ (Светог Јована Крститеља), придодат је 1735. и спада у највише звонике (38,6m) у Срему.

Велика Ремета је обновљена 1982. године, то је женски је манастир. Старешина манастира је архимандит Стефан Вучковић. Манастир поседује мали музеј старе српске музике. Нашу пажњу је привукло Етно село поред манастира, реплика ВИТЛЕЈЕМСКЕ ПЕЋИНЕ са црквом изнад и рајски врт.

Следећи дан смо посјетили  Патријаршију у Сремским Карловцима. Карловачка патријаршија је била помјесна аутокефална црква од 1848. до 1920. године. Настала је уздизањем Карловачке митрополије на ранг патријаршије. Постојала је до уједињења у СПЦ 1920.године. Патријаршијски двор је једна од највелелепнијих грађевина у Сремским Карловцима је двор (боравиште) владике сремског, а до 1930. године и Патријарха српског.

Посјетили смо и епархијско Саборну цркву Светог Николе, која у Сремским Крловцима спада у ред најважнијих храмова Српске Православне цркве. Има огроман значај за српство.Храм има и велики културно-историјски значај,јер су у њој поред Фресака и слика Паје Јовановића налазе идве реликвије-чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске.

Усвим тим прелепим манастирима нахранили смо наше душе и са једним неописивим осјећајима вратили се нашим домовима у Словенију.

Славица ТРИПУНОВИЋ, СКД САВА ХРАСТНИК

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Страница користи додатак Аксимет за одбацивање непожељних коментара.