Округли сто на тему Први свјетски рат у српској историји, књижевности и култури одржан у Крању

Округли сто на тему Први свјетски рат у српској историји, књижевности и култури одржан у Крању

У Градској библиотеци у Крању, 19. октобра је одржан округли сто у организацији КД Брдо. Округли сто на тему »Први свјетски рат у српској историји, књижевности и култури« је трећи дан и саставни дио Дана српске културе, свеобухватног пројекта које друштво организује четрнаести пут.

Реномирани учесници догађаја били су: академик Матија Бећковић, проф др. Цветка Хеџет Тóт, проф. др. Станислав Стојановић, проф. др. Душко Певуља и проф др. Владимир Осолник.

Прдставници Мјесне општине Крањ маг. Игор Велов, маг. Зоран Стевановић и Милорад Гогић су својим присуством увеличали овај скуп.

Округли сто је започео великан, пјесник, књижевник, члан Српске академије наука и умјетности, члан Удружења књижевника Србије, академик г. Матија Бећковић. Бећковић је на самом почетку, одржао књижевно вече говорећи своје пјесме: Прича о светом Сави, Пут којег нема, Мајка, Бодеж, Ниси ти више мали, Гром, Лазар, Србијо памти, Распра пред Никшићким манастиром, Ово и оно, Косово поље, Господе помилуј и још неке друге пјесме и одломке из свог богатог опуса пјесничких дјела.

“Академик Матија Бећковић је величина која културни рад и Дане српске културе у Крању у организацији КД Брдо подиже на високи академски ниво”, задовољно коментаришу чланови друштва.

Након Бећковићеве књижевне вечери су говорили остали чланови трибине. Професорица др. Цветка Хеџет Тóт, редовна професорица Филозофског факултета Универзитета у Љубљани, ради као професор метафизике, етике и аксиолигије. Заговара потребу да се интелектуалци на подручју бивше Југославије договоре све оно што се политичари нису знали, тако раздирући заједницу духом богатих народа. Нада се да ће ускоро доћи до споразума између Универзитета Љубљана и Универзитета у Бањој Луци. Радује се могућности да прва заједничка предавања одржи у Бањалуци на српском језику.

Као говорник округлог стола је предавање наставио професор др. Станислав Стојановић из Београда. Професор Стојановић се захваљује културном друштву Брдо на позиву похваљујући пожртвованост, рад и потребу по свему оном што српски народ чини таквим какав јесте. Говорио је о сложеним политичким и економским односима између великих империјалних сила, прије свега Њемачке и Аустро-угарске. Наглашава да Први свјетски рат представља најдраматичнији и најпогубнији догађај у историји српског народа. Наводи да се управо ту крију разлози да Срби улазе у велике народе. Говорио је о великом мајсторству вовјсковања наводећи детаље из великих битки као што су Церска и Колубарска. Поновио је чувене ријечи мајора Гавриловића, које осликавају велику пожтвованост и јунаштво српских војника и тадашње српске елите.

Професор др. Владимир Осолник, редовни професор Филозофског факултета на одјелу славистике, је велики заљубљеник Петра Петровића Његоша, што и јесте тема његовог докторског рада. Професор Осолник изјављује да је језик и поезија највеће достигнуће човјековог духа наглашавајући да су га на то подсјетиле ријечи академика Матије Бећковића, којих је било у изобиљу. Говорио је о рату као грозоти те о утицају рата на човјеково стање духа, те тако и на књижевност.

Професор др. Душко Певуља из Бањалуке је у свом уводном обраћању рекао да сматра да није могло бити бољег увода и оквира од овог пјесничког дијела најзнатнијег српског пјесника данас, Матије Бећковића. Наглашава да је тема “Одјеци Првог свјетског рата у српској књижевности, поезији и прози” претенциозна и немогуће је обухватити све аспекте, подсјећајићи да књижевност има изузетну памтитељску снагу о великим историјским догађајима. Као примјер наводи сеобе Срба, те да све што данас знамо црпимо из дјела Сеобе писца Милоша Црњанског. Професор Певуља је говорио ријечи пјесме Гаврила Принципа, коментаришући да то није ништа друго него одјек косовског завјета. Указао је кроз примјере из српске књижевности на јасне отиске које је оставио Први свјетски рат на дјела која су настајала касније. На самом крају је говорио пјесму Војислава Илића млађег, сина чувеног српског пјесника Војислава Илића,  чији су стихови уклесани на спомен костурницу српског гробља Зејтинлик код Солуна.

Учесници округлог стола на тему Први свјетски рат у српској историји, књижевности и култури су били академик и професори из Словеније, Републике Српске и Србије.

Академик Бећковић је рекао у завршници округлог стола да одавно није слушао да се говори нешто сажето и лијепо, као што је случај на овом скупу. Бећковић наглашава да је сва земља која је потрушена костима српских војника света и чека да се ми тих мјеста, за који многи не знају, сјетимо. Закључујући своје обраћање је казао да су Срби платили најскупље ту грозоту која је могла задесити један народ жртвујући своје животе, највише што човјек може жртвовати. „Нека им је вјечна слава“, додао је академик Бећковић.

 

 

Предсједник КД Брдо, Митар Вујиновић је у име друштва уручио еминентној господи захвалнице за учешће на округлом столу, те захвалницу Златомиру Бодирожи за ангажман и осмишљавање овогодишњих Дана српске културе.

Текст: Миодраг Кондић, фото: Душан Јовановић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.