Дали ће Срби у расејању престати да користе властити језик?

Дали ће Срби у расејању престати да користе властити језик?

Извор: РТС

БЕОГРАД – Министарство за дијаспору израдиће до краја 2010-те године посебан интернет портал за учење српског језика, једну у низу мера државе Србије за очување српског језика и ћириличног писма, намењених Србима у свету.

Министар за дијаспору Срђан Срећковић је Тањугу изјавио да је положај српског народа у земљама у окружењу, у контексту образовања и поштовања свих националних права, везан за опредељење читавог региона да буде саставни део Европске уније (ЕУ).

Словенија без школа на српском

“Добра је околност што су све земље региона већ постале чланице ЕУ или су на путу да то буду, а стандарди уније у погледу образовања, јесу веома високи”, рекао је Срећковић.

Министар је објаснио да је учење српског језика путем портала замишљено кроз интерактивну комуникацију са личностима које се везују за национални идентитет Срба и државу Србију.

Срећковић је истакао како је оптимиста када је у питању образовање Срба у региону, али је приметио да за сада на пример у Словенији не постоји ниједна школа на српском језику нити посебни облици допунске наставе, иако су Срби после Словенаца најбројнија етничка заједница у тој држави.

Како је објављено у књизи Министарства за дијаспору “Положај и перспективе српског народа у земљама окружења” Срби у Словенији немају статус националне мањине, за разлику од Мађара и Италијана, којих има знатно мање.

Од универзитетских центара у Словенији, катедра за српски, односно хрватско-српски језик постоји на љубљанском Филозофском факултету, док је катедра на Мариборском универзитету угашена.

Атак Црне Горе на идентитет Срба

У суседној Црној Гори, српски језик је укинут као наставни предмет, а уведен је предмет “матерњи језик” који нема ништа заједничко са предметом српски језик у Србији, наведено је у књизи коју су приредили државни секретар и саветник у Министарству за дијаспору Миодраг Јакшић и Симон Ђуретић.

Према публикацији која је 2009. представљена у Београду, власти у Црној Гори форсирају израду граматике, правописа и речника тзв. црногорског језика, а у читанкама се ретко могу наћи истакнути српски књижевници, макар они били и Срби са простора те државе.

Даље се оцењује да је Уставом Црне Горе “црногорски језик наметнут као службени, што”, како је оцењено у књизи, “није ништа друго него атак на идентитет српског народа и његову културу и духовност.”

По попису из 2003, у Црној Гори се 32 одсто становништва изјаснило као Срби, а као Црногорци њих 43 одсто, “што значи да у тој држави нема већинског народа”.

О језику којим говоре, готово 400.000 становника се изјаснило као о српском, док је 136.208 становника као свој језик именовало црногорски, подсетили су аутори публикације.

У Црној Гори, наводи се даље у публикацији, “на делу је фалсификовање историјских чињеница, па се тако у уџбеницима историје Немања и свети Сава проглашавају окупаторима Црне Горе, а исти третман има и Подгоричка скупштина из 1918. која је прогласила уједињење Црне Горе са Србијом.”

ФБиХ не поштује сопствени устав

Такође, ни у Албанији, где живи око 30.000 припадника српско-црногорске заједнице, како сами себе називају, не постоји ниједна школа са наставом на српском језику, нити настава у оквиру црквено-школских општина или допунска настава.

У Босни и Херцеговини (БиХ), Уставом од 1995. Срби у оба ентитета имају статус конститутивног народа, али се знатно разликују положај и образовање Срба у муслиманско-хрватској Федерацији БиХ и у Републици Српској (РС).

У ФБиХ, где живи око 50.000 Срба, не постоје посебне школе на српском језику и мада Устав БиХ гарантује равноправну употребу три језика и писма, у пракси је то углавном неприменљиво, наведено је у публикацији.

У Источној Славонији и Барањи у Хрватској, настава на српском језику организована је у основним (око 2.300 ученика) и средњим школама ( 915 ученика).

На другим подручјима Хрватске где живе Срби, настава се реализује по три модела – настава на српском језику и писму, двојезична настава или додатна настава.

Јака асимилација у Мађарској

У публикацији се даље наводи како је у Мађарској током деценија “јаким асимилационим процесима” број Срба стално смањиван.

Према попису из 2001. у тој држави, која је 1993. Србима признала статус националне мањине, живи око 3.800 Срба.

У Мађарској постоји настава на српском језику у оквиру редовног школског система, али је процедура објављивања уџбеника за мањине знатно отежана.

У Македонији, настава на српском језику одвија се у неколико основних школа, али осим буквара и читанке, других уџбеника на српском нема.

Школа “Вук Караџић” у Куманову има само два ђака, а посебан проблем је непостојање наставе на српском језику у Скопљу, где је највећа концентрација српског живља.

Како је нагласио министар Срећковић, Министарство за дијаспору ће велику пажњу посветити обуци српских удружења, клубова и организација у расејању о начинима на који могу да подносе захтеве за пројекте из земаља у којима живе, али и из фондова ЕУ, који предвиђају значајна финансијска средства за стимулисање образовања и очувања националног идентитета националних заједница.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *